Sve što treba da znate o madežima: Uklanjanje, prevencija i važnost pregleda

Pitanja i nedoumice koje okružuju madeže, njihovu prirodu, potencijalne opasnosti i načine uklanjanja veoma su česte. Mnogi ljudi tokom života primećuju promene na svojoj koži, bilo da se radi o novonastalim madežima, promeni boje ili oblika postojećih, ili jednostavno o nesigurnosti u vezi sa njihovim izgledom. Ovaj članak ima za cilj da pruži sveobuhvatnu i informativnu analizu ove teme, kroz priznu iskustava i pitanja koja su se pojavljivala. Obrađujemo sve - od toga kada treba posumnjati na madež, preko različitih metoda uklanjanja, pa do saveta za zaštitu od sunca. Ključna poruka je jasna: nije se sa madežima zezati, a redovne kontrole kod dermatologa mogu spasiti život.

Kada madež postaje zabrinjavajući? ABCDE pravilo

Jedan od najčešćih razloga za brigu je primetanje promena na postojećem madežu. Kako prepoznati znake koji mogu ukazivati na potencijalnu opasnost? Specijalisti koriste takozvano ABCDE pravilo, jednostavan mnemonički sistem koji pomaže u samopregledu:

• A - Asimetrija: Madež koji nije simetričan, čija jedna polovina ne odgovara drugoj, može biti znak zabrinjavajuće promene.
• B - Rub (Border): Nepravilni, nazubljeni, nejasno ograničeni rubovi madeža su alarmantni. Zdrav madež obično ima gladak i jasno ocrtan obod.
• C - Boja (Colour): Promena boje, pojava više nijensi (tamnosmeđa, crna, crvena, plava ili bela) unutar istog madeža je znak na koji treba obratiti pažnju.
• D - Prečnik (Diameter): Madeži čiji prečnik je veći od 5 milimetara (otprilike veličina gumice na olovki) zahtevaju pažljivije praćenje.
• E - Elevacija (Elevation): Ako se madež izdiže iznad površine kože ili se na njemu primećuje nagli rast, to je razlog za konsultaciju sa lekarom.

Pored ovih kriterijuma, treba obratiti pažnju i na druge simptome kao što su: svrab, bol, krvarenje ili stvaranje krasta. Ako primetite bilo koju od ovih promena, hitno se javite dermatologu. Kao što jedan iskustvo deli: "Ako madež počne da se menja, to je alarmantno stanje. Odi dermatologu hitno." Posebno je oprez potreban ako postoji porodična istorija melanoma, jer to značajno povećava rizik.

Uloga sunčanja u nastanku i promeni madeža

Veza između izlaganja suncu i pojave madeža je neosporna. Ultraljubičasto (UV) zračenje je glavni faktor koji stimuliše kožne ćelije koje proizvode pigment, melanocite. Ovo može dovesti do stvaranja novih madeža ili do promena na već postojećim. "Prošlog leta sam se znatno više sunčala i kroz par meseci sam primetila kako mi nastaju novi madeži... točno na delovima tela koji su više osunčani", podelila je jedna osoba.

Posebno je opasno izgaranje na suncu, naročito u detinjstvu. "U detinjstvu koža prikupi više od 50% sunčevog zračenja", ističe se u diskusiji. Zbog toga je zaštita od sunca od suštinskog značaja. Preporuke su jasne:

• Izbegavajte izlaganje jakom suncu između 10 i 16 časova.
• Koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 30 ili više).
• Nosite zaštitnu odeću, šešire i naočare.
• Potpuno izbegavajte solarijume.

Za osobe sa velikim brojem madeža ili osjetljivijom, svetlijom kožom, ove mere nisu samo kozmetičke, već vitalne. Nije se sa suncem zezati, jer posledice mogu biti kobne.

Metode uklanjanja madeža: Koja je najbolja za vas?

Kada se donese odluka o uklanjanju madeža, bilo iz medicinskih ili estetskih razloga, postoji nekoliko metoda. Konačnu odluku o načinu uklanjanja treba doneti specijalista, jer zavisi od tipa, veličine i lokacije madeža, kao i od potrebe za patohistološkom analizom.

1. Klasična hirurška ekscizija (rezanje)

Ovo je najčešće korišćena i najsigurnija metoda za uklanjanje madeža, pogotovo onih koji izgledaju sumnjivo. Zahvat se obavlja pod lokalnom anestezijom. Hirurg skalpelom izreže madež zajedno sa manjom količinom okolnog zdravog tkiva kako bi se osiguralo da su sve ćelije uklonjene. Rana se zatim zašije. Glavna prednost ove metode je što se uklonjeno tkivo može poslati na patohistološku analizu i dobiti konačnu dijagnozu o tome da li je madež bio benigni ili se radilo o malignom melanomu. "Svaki odstranjen madež mora se poslati na analizu", ističu iskustva. Nedostatak može biti ožiljak, ali kao što neko primećuje: "Bolje i mali ožiljak nego da živiš brinući se."

2. Elektrohirurgija (brijanje strujom)

Ova metoda podrazumeva korišćenje električne struje za "brijanje" ili isparavanje madeža sa površine kože. Koristi se često za manje, izbočene madeže koji nisu duboko usađeni. Prednost je brzina zahvata, minimalno krvarenje i često manje primetan ožiljak. Važno je napomenuti da se i ovom metodom, ako se pravilno izvede, tkivo može poslati na analizu, za razliku od nekih drugih metoda gde je tkivo potpuno uništeno.

3. Radiovalna (radiokirurška) hirurgija

Radiovalovi se koriste za precizno i minimalno invazivno uklanjanje kožnih promena. Metoda je brza, relativno bezbolna i ostavlja veoma malo tragova. Međutim, glavni nedostatak je što se tkivo često ne može adekvatno analizirati nakon zahvata, jer je delimično uništeno. Zbog toga je ova metoda pre svega pogodna za uklanjanje madeža koji su već pregledani i procenjeni kao bezopasni, a uklanjaju se iz estetskih razloga ili jer smetaju. Cena po madežu kod privatnika se kreće oko 400 do 800 dinara.

4. Lasersko uklanjanje

Laser je efikasan za uklanjanje veoma malih, površinskih i potpuno bezopasnih madeža. Poput radiovalne metode, lasersko uklanjanje uništava tkivo, onemogućavajući patohistološku analizu. Stoga se ne preporučuje za madeže koji izgledaju sumnjivo. "Lasersko uklanjanje madeža... tkivo se ne može poslati na analizu, tako da i kad bi se, nedaj bože, razvio melanom, ne bi se to moglo znati", upozorava se.

Bez obzira na metodu, važno je naglasiti da se nikada ne treba samostalno pokušavati ukloniti madež - bilo čupanjem, sečenjem, paljenjem ili korišćenjem raznih tečnosti. Ovo može dovesti do infekcije, ozbiljnijeg ožiljka, ali i do toga da se opasne ćelije, ako ih ima, rasprše.

Uklanjanje bradavica i razlika u odnosu na madeže

Pored madeža, često se javlja potreba za uklanjanjem bradavica. Važno je napraviti razliku. Bradavice su izrasline uzrokovane virusom humanog papiloma (HPV), dok su madeži nakupine pigmentnih ćelija. Ipak, laici često teško prave razliku. "Nikad bila kod doktora da to proverim... nepravilnog oblika, nije glatko, uzdiže se iznad površine kože", opisuje neko svoju promenu koja je mogla biti bradavica. Uklanjanje bradavica se često vrši sličnim metodama - tečnim azotom (zamrzavanjem), laserom ili elektrohirurgijom. I u ovom slučaju, ako postoji bilo kakva sumnja, preporučuje se konsultacija sa dermatologom kako bi se tačno utvrdila priraštaja.

Iskustva sa uklanjanjem: Bol, oporavak i ožiljci

Strah od bolnosti zahvata je čest. Međutim, gotovo svi koji su prošli kroz uklanjanje pod lokalnom anestezijom ističu da je najneugodniji deo sama injekcija anestetika. "Mene je najviše boljela injekcija... brrrr... i sad se naježim dok se toga setim". Nakon što anestezija počne da deluje, sam zahvat je potpuno bezbolan. Oseća se samo povremeno povlačenje kože tokom šivanja.

Oporavak zavisi od veličine rane i lokacije. Konci se obično vade nakon 7 do 14 dana. Neugodnosti su minimalne, a bol nakon zahvata je retka i blaža. "Nisam morala mirovati, ali ne baš i trčati". Što se tiče ožiljaka, oni su neminovnost nakon hirurškog uklanjanja, ali njihov izgled zavisi od veštine hirurga i individualne sklonosti osobe ka stvaranju ožiljaka. "Plastični kirurg mi je to tako lepo napravio... neće mi ostati apsolutno nikakav ožiljak", deli jedno pozitivno iskustvo. Postoje i specijalne masti i gelovi koji mogu ublažiti izgled ožiljka tokom vremena.

Zašto je pregled kod dermatologa od suštinskog značaja?

Kroz sva iskustva provlači se jedna snažna i dosledna poruka: ne odugovlačite sa odlaskom kod lekara. Strah od dijagnoze, nepoverenje prema lekarima ili jednostavno zanemarivanje problema mogu imati teške posledice. "Problem i jeste u tome što se kod nas ljudi boje doktora i bolesti toliko da čak ne žele da odu".

Redovne kontrole, naročito za one sa velikim brojem madeža, svetlom puti ili porodičnom istorijom melanoma, su ključne. Melanom je jedan od najagresivnijih kancera, ali rani melanom je u 95% slučajeva izlečiv. "Rano otkrivanje melanoma u 95 posto slučajeva rezultira sa 95 posto preživljavanja tokom pet godina", ističu stručnjaci. Digitalna dermatoskopija, bezbolna pretraga pomoću specijalnog mikroskopa, omogućava lekaru da detaljno pregleda madež i uoči promene koje golim okom nisu vidljive.

Lična angažovanost je takođe bitna. Pored redovnih pregleda kod specijaliste, važno je da sami redovno pregledate svoju kožu. Poznavanje svog tela i praćenje promena je prvi i najvažniji korak ka prevenciji.

Zaključak: Prevencija, pravovremena reakcija i mir duše

Madeži su dećiji naše kože, ali zahtevaju pažnju i poštovanje. Put do sigurnosti je trostepen: prevencija kroz zaštitu od sunca, praćenje putem samopregleda i poznavanja ABCDE pravila, i konačno, pravovremena akcija putem konsultacija sa dermatologom i, ako je potrebno, uklanjanja sumnjivih promena. Kao što zaključuje jedno od mnogih iskustava: "Najmanje je što možete učiniti... izbjegavati izlaganje suncu... upotrebljavati kreme za zaštitu od sunca... Od