Gladovanje i zdravlje: Šta nauka kaže o prednostima i rizicima

U poslednje vreme sve češće se čuju razgovori o prednostima gladovanja za zdravlje. Dok neki zagovaraju njegove čudesne efekte, drugi upozoravaju na potencijalne opasnosti. U ovom članku ćemo detaljno istražiti šta se zaista dešava u organizmu tokom gladovanja i da li postoje naučno dokazane koristi.

Šta je gladovanje i kako deluje na organizam?

Gladovanje podrazumeva dobrovoljno uzdržavanje od hrane u određenom vremenskom periodu. Organizam se hrani namirnicama koje unosimo redovnom ishranom, ali kada ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam prelazi na autofagiju, proces u kojem troši sopstvena tkiva kao izvor energije.

Prema nekim istraživanjima, organizam prvo sagoreva i vari sve što je loše - bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Ovo se opisuje kao prekrasan metod podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja. Tokom gladovanja, sve što je dobro - vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde s unutrašnjim izlučivanjem - ostaju zaštićeni od bilo kakvih štetnih posledica.

Naučni efekti gladovanja na organizam

Možda izgleda neverovatno, ali u organizmu se tokom gladovanja podstiče izgradnja novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline (gradivne jedinice proteina) koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija i ponovo koriste za nadogradnju novih ćelija. Ovo je dokazano na mnogim ispitivanjima.

Gladovanje izaziva pad šećera u krvi, što može doneti boljitak naročito kod gojaznih osoba i metaboličkih bolesnika. Mnogi to osećaju kao poboljšanje zdravlja, slično kao što šećer osećaju kao težinu, a voće kao osveženje.

Metode gladovanja

Postoji nekoliko popularnih metoda gladovanja:

• Intermittent fasting (periodično gladovanje): 16 sati gladovanja i 8 sati za unošenje hrane dnevno
• 24-satno gladovanje: Jednom ili dva puta nedeljno ne jedete ništa 24 sata
• 5:2 dijeta: 5 dana normalne ishrane i 2 dana smanjenog unosa kalorija
• Dugotrajnije gladovanje: 3-7 dana samo na vodi i čajevima

Kratkoročne i dugoročne posledice gladovanja

Prednosti

Mnogi ljudi koji su probali gladovanje navode sledeće pozitivne efekte:

• Gubitak viška kilograma
• Poboljšana mentalna jasnoća i koncentracija
• Normalizacija krvnog pritiska
• Poboljšana osetljivost na insulin
• Detoksikacija organizma
• Povećana energija i vitalnost
• Poboljšana funkcija imunološkog sistema

Neki korisnici navode: "Dva dana sam bio bez hrane - lični opit. Nestao mi je visoki pritisak, lakše sam radio na poslu, bio pokretljiviji sa više elana."

Rizici i neželjeni efekti

Međutim, gladovanje nije bez rizika, posebno ako se ne sprovodi pravilno:

• Pad energije i umor
• Glavobolje i vrtoglavica
• Problemi sa koncentracijom
• Gubitak mišićne mase
• Poremećaji u ravnoteži elektrolita
• Pogoršanje postojećih zdravstvenih problema
• Rizik od prejedanja nakon gladovanja

Kao što jedan korisnik primećuje: "Gladovanje samo može da dovede do pada imuniteta i posle raznih bolesti."

Gladovanje i metabolizam

Postoji nešto što se zove ketonska dijeta - kada telo u nedostatku ugljenih hidrata počne da koristi masti u obliku tzv. ketonskih tela. Dakle, izbacite ugljene hidrate i hranite se samo mastima i proteinima, i telo onda počne da sagoreva i te masti, i da masne naslage pretvara u energiju.

Međutim, nije zdravo ovu dijetu primenjivati duže od par nedelja tokom godine. Svaki ugljeni hidrat se na kraju metabolizuje u prosti šećer. Problem je brzina tog metabolisanja - što je gilkemijski indeks veći, to se ugljeni hidrat brže metabolizuje do prostog šećera.

Praktični saveti za bezbedno gladovanje

Ako želite da probate gladovanje, evo nekoliko korisnih saveta:

1. Krenite postepeno: Počnite sa 12-satnim intervalima gladovanja (npr. od 20h do 8h)
2. Pazite na hidrataciju: Pijte dovoljno vode tokom gladovanja
3. Slusajte svoje telo: Ako osetite neprijatne simptome, prekinite gladovanje
4. Pripremite organizam: Dan pre gladovanja jedite laganu hranu
5. Izbegavite naporne aktivnosti: Tokom gladovanja smanjite fizičku aktivnost
6. Izlazite iz gladovanja polako: Počnite sa manjim obrocima lagane hrane

Kontroverze i različita mišljenja

Postoje različita gledišta o gladovanju. Dok neki korisniki tvrde: "Gladovanje leči sve bolesti nakon 30 tak dana gladovanja, više ti nije ništa", drugi upozoravaju: "Gladovanje škodi zdravlju. Ako mi ne verujete, proguglajte o ljudima koji štrajkuju glađu i već posle dan-dva ispoljavaju se negativne posledice."

Neki stručnjaci smatraju da povremeno kratko gladovanje može biti korisno za organizam - da se organizam malo odmori i očisti, ali da izgladnjivanje i dugotrajno gladovanje nikako ne mogu biti korisni za zdravlje jer onda želudačna kiselina počinje da izjeda sluzokožu želuca, što može da stvori gastritis i slične probleme.

Alternativa gladovanju: Umerena i raznovrsna ishrana

Za one kojima gladovanje ne odgovara, umerenost i redovnost su ključni za zdravlje. Pet do šest malih dnevnih obroka raznovrsne hrane uz fizičku aktivnost može biti odličan izbor. Kao što jedan korisnik primećuje: "Zlatno pravilo je - najbitnije je ono što je najslabije. Najbolesnije cimanje organizma nije dobro nikako."

Važno je naglasiti da svaki organizam je drugačiji i ono što odlično funkcioniše za jednu osobu može biti štetno za drugu. Stoga je uvek najbolje konsultovati stručnjaka pre nego što se upustite u bilo kakav ekstremni režim ishrane.

Zaključak

Gladovanje može imati određene koristi za zdravlje, ali nije za svakoga. Kratkotrajno, kontrolisano gladovanje pod nadzorom može pomoći u detoksikaciji organizma, poboljšanju metabolizma i gubitku viška kilograma. Međutim, dugotrajno gladovanje može biti štetno po zdravlje.

Ključ je u umerenosti i pažljivom slušanju svog organizma. Kao što jedan korisnik mudro primećuje: "Činjenica je da se čovek mnogo lepše i zdravije oseća kad manje jede." Bilo da odlučite da probate gladovanje ili ne, važno je voditi računa o kvalitetu i količini unete hrane i održavati balans između unosa i potrošnje energije.